CRVENA JURILICA

Star i onemoćao, u kripti slezene, ćutio je zadnje dane. Pred njim je kazivanje starijeg brata, kad te zarobe u slezeni, to je kraj. Sve je brzo prošlo, već su mu 84 dana. Stiješnjen u uskom hodniku, prisjećao se sadržajnog života. Postat ćeš brzo bezlična masa- bilirubin, a onda ćeš s fekalijama u organski otpad. Nekome ćeš valjda i tada koristiti, sjetno će eritrocit, koga krvni prijatelji zovu crveni, a ljudi tjelešce što ga, shvatio sam, užasno nervira /pa tko to voli biti tjelešce(?), pitao me/.

Rođen sam u 4.leđnom kralješku, počinje mi priču. U samim počecima zvali se me i matična stanica, ali kada sam sedmi dan izašao iz kralješka i osjetio svu širinu i raskoš krvnih žila, postao sam crveni. Odmah su mi rekli, ne uobrazi se zbog kupanja u krvi, ti si rob fizikalac, smisao tvoga postojanja je raditi i umrijeti, za druge. Za tebe ništa drugo ne postoji.

Od prvog dana, gazda srce bilo je nemilosrdno. Tjeralo me i pumpalo. Jurio sam nevjerojatnim brzinama i hranio kisikom sve same debelokošce; neke mišiće, bubrege, mozak... A njima nikad dosta. U povratku su me opteretili otrovnim ugljičnim dioksidom, što je moj tobolac hemoglobin dovodilo do ludila. Tebe svi iskorištavaju, zvoncao mi je. Gušilo me i jedva sam čekao odlagalište pluća da ga se riješim. Ali, odmora nije bilo. Čim su mi jedan teret skinuli s leđa, tobolac je bio pun novog kisika i jurcanje se nastavljalo. Rad, samo rad, vrištalo je srce, narod je gladan. Bilo je nemilosrdno.

Ali, pajdo moj, raspričao se crveni, bilo je tu i užasnih dana. Najgore je, kada se riješiš jednog otrova, a umjesto kisika prilijepi ti se drugi, još opasniji. Mnogi moji prijatelji su zbog toga zarana otišli. Znam da je kolala priča, čuvaj se ugljičnog monoksida, to je pijavica koja te u hipu ubija. Dolazi iz smoga i dima.

Ja sam ipak sretan. Odvalio sam više od osamdeset dana i spokojno čekam svoj kraj. Nisu me slomili svi izazovi. Svoju misiju sam pošteno odradio.

Bio je to dirljiv oproštaj s crvenom jurilicom. Dok je, već potpuno razorena, odlazila na novu zadaću, obojiti fekalije i mokraću zlatnim pigmentom iz svoje utrobe, prazna kripta slezene primala je nove stanovnike. Život je tekao svojim tokom.